Sprovođenje
istraživanja u nastavi
Autor: Jasminka
Maravić
Da bi mogli
valorizovati i poboljšati svoj rad, nastavnici bi trebalo da usvoje praktične i
teorijske osnove naučnog istraživanja u obrazovanju.
·
Aktivnosti vezane za istraživanje vaspitanja i
obrazovanja uglavnom se odnose na:
·
Sprovođenje akcionog istraživanja kao deo
redovnog nastavnog rada.
·
Učešće u terenskim istraživanjima vaspitanja i
obrazovanja koje sprovode eksterne naučne institucije.
·
Praćenje i kritičko (ne) prihvatanje rezultata
naučnih istraživanja.
Faze u sprovođenju
istraživanja
1. Izbor teme
Izbor teme zavisi od
potreba koje proizlaze iz same prakse, a potom i od interesovanja za razvoj
nauke. Lični afiniteti istraživača takođe utiču na izbor teme. Izbor kursa
zavisi od mogućnosti i uslova za sprovođenje istraživanja.
2. Izrada projektnog
plana
Stvaranjem projektnog
plana uvode se teme, istraživačke metode i metodologija. Razvoj plana takođe
utiče na realniji prikaz uslova implementacije u pogledu životne sredine i
njene podrške, što je izuzetno važno za nesmetan tok istraživanja. Projektni
plan sastoji se od opšteg dela u kojem je tema opisana i objasnjena, i posebnog
ili implementacionog dela koji uključuje detalje istraživanja.
Struktura projekta:
Ime
Ime i funkcija
istraživača
Naučni problem
Obrazloženje za
doprinose
Opšti metodološki
pristup projektu
Detaljan opis
postupaka i instrumenata za prikupljanje podataka
Opis analize
prikupljenih podataka
Opis izveštaja
Kalendar radova
Procenjene procene
troškova
3. Sprovođenje
istraživanja: primena određenih istraživačkih metoda, prikupljanje podataka,
analiza prikupljenih podataka
U istraživanju
obrazovanja koriste se različite metode, a neke od njih su:
Deskriptivna metoda
predstavlja skup naučno-istraživačkih postupaka koji opisuju pojave u
vaspitanju i obrazovanju, odnosno opisuje situaciju bez obzira na uzroke.
Uzročna metoda je
skup naučno-istraživačkih postupaka koji se koriste za uspostavljanje
uzročno-posledičnih veza između pojava.
Eksperiment je važan oblik
uzročne metode, ali razlika je u tome što eksperiment istražuje samo
sadašnjost. Eksperiment je namerna indukcija pojava.
Prikupljanje podataka
vrši se različitim postupcima i instrumentima:
Rad na dokumentaciji
Sistematsko
posmatranje
Intervjuisanje kroz
intervjue
Anketiranje putem
anketnih upitnika
Ispitivanje putem
testova
Prosuđivanje i
prosuđivanje putem sudske vage
Da bi se iz
prikupljenih podataka utvrdilo šta oni zapravo govore o fenomenu koji se
istražuje, potrebno ih je analizirati. Analiza može biti i kvalitativna i
kvantitativna. Kvalitativna analiza ima specifičan kurs koji uključuje:
smanjenje podataka, sortiranje podataka i donošenje zaključaka. Ovakva analiza
zahteva adekvatne instrumente za prikupljanje podataka, poput participativnog
posmatranja, besplatnog intervjua, analize dokumentacije.
Kvantitativna analiza
se uglavnom vrši pomoću procedura statističke analize. Prednost statistički
izraženih podataka je ta što tačno opisuju pojavu. A kvantitativna analiza ima
svoj tok koji se sastoji od rangiranja (određivanja redosleda po veličini),
grupisanja (grupisanja po veličini rezultata).
4. Interpretacija
rezultata
Kao i kod izbora teme
istraživanja, i u ovoj fazi istraživanja nastaje subjektivni trenutak. Iako je
subjektivnost u interpretaciji neizbežna, naučna etika diktira da izveštaj
jasno razlikuje objektivne činjenice koje rezultati istraživanja donose od
subjektivnih delova interpretacije.
5. Objavljivanje izveštaja
Svrha naučnog
istraživanja je da dobijeni rezultati i zaključci budu dostupni javnosti, jer
na taj način omogućavaju praktičnu primenu rezultata, ali i dalja istraživanja.
Stoga je prvo potrebno pripremiti izveštaj o istraživanju, a potom ga objaviti.
Izvor
Mužić, V. (2004):
Uvod u metodologiju istraživanja obrazovanja. Educa. Zagreb
Коментари
Постави коментар